Katastrofe i ratni sukobi predstavljaju jedinstvene izazove za hirurško lečenje i negu. U ovim uslovima, broj pacijenata može premašiti kapacitet dostupnih medicinskih resursa, a vrste povreda mogu biti različite, od onih sa kojima se lekari susreću u svakodnevnoj hirurškoj praksi do neverovatnih.
U situacijama katastrofa koje pogađaju veliki broj ljudi, kao što su zemljotresi, uragani, zaraze, pandemije ili teroristički napadi, glavni ciljevi hirurške doktrine su spasavanje života i sprečavanje daljih povreda. Ovo može uključivati izvođenje hitnih operacija u improvizovanim poljskim bolnicama ili improvizovanim medicinskim ustanovama, gde resursi mogu biti ograničeni i prilagođeni vanrednoj situaciji.
Prof dr Vladimir Đukić
Prof. dr Nebojša Stanković
U ovim situacijama, medicinski hirurški timovi moraju biti u stanju da maksimalno efikasno obavaljaju posao u uslovima krajnjeg pritiska i opasnosti kojoj su svi izloženi (Slika 1).
Slika 1. Medicinski tim UKCS za urgentnu hirurgiju u Covid bolnici Batajnica, januar 2022.
U vojnim sukobima, hirurgija često uključuje zbrinjavanje povreda zadobijenih na bojnom polju. Vojni hirurzi moraju biti u stanju da obavljaju operacije brzo i efikasno u izazovnim uslovima, kao što su operacije u borbenim zonama ili na vojnim brodovima mornarice. Takođe moraju biti u stanju da se prilagode promenljivim potrebama bojnog polja i nepredvidim povredama, uključujući rane od vatrenog oružja, povrede od eksplozije, zatrpavanja i opekotine.
I u situacijama katastrofe i u vojnim sukobima, hirurški timovi se takođe mogu suočiti sa jedinstvenim etičkim izazovima. Na primer, potreba da donesu teške odluke o raspodeli resursa, kao što je odluka koje pacijente će prvo lečiti kada su resursi ograničeni.
Hirurgija katastrofa i vojna hirurgija zahtevaju specijalizovane veštine, resurse i obuku. Hirurški timovi moraju biti u stanju da se prilagode jedinstvenim izazovima u posebnom okruženju, istovremeno pružajući visokokvalitetnu i etičku negu svojim pacijentima.