Trauma se odnosi na svaku fizičku povredu ili ranu koja je uzrokovana spoljnom silom ili događajem, kao što su saobraćajna nesreća, pad sa visine ili nasilni čin. Povrede svih organa i regija klasifikuju se prema standardnim skoring sistemima (American Association for the Surgery of Trauma AAST, AIS (Abbreviated Injury Scale), WSES Classification, Injury Severity Score (ISS) Skor Težine Povreda (1-75) Teška Trauma ISS>16) od lakih, na primer manje posekotine i modrice, do teških povreda opasnih po život, kao što su teške traume glave ili teška oštećenja unutrašnjih organa (Tabela 1).
Neke povrede su ekstremno teške, sa smrtnim ishodom na mestu povređivanja (AAST stepen 6). Politrauma je sindrom višestrukih povreda sa ukupnim stepenom težine ISS>16 i posledičnim sistemskim reakcijama koje dovode do disfunkcije i otkazivanja organa koji nisu primarno povređeni.
Zbrinjavanje traume je kompleksan medicinski tretman koji se pruža pacijentima koji su doživeli povredu. U zbrinjavanju traumatizovanog angažovan je multidisciplinarni tim specijalno edukovanih zdravstvenih radnika, uključujući hirurge, anesteziologe, specijaliste urgentne medicine, medicinske sestre, a u kasnijim fazama lečenja interniste, fizioterapeute i socijalne radnike. Cilj zbrinjavanja traume je stabilizacija stanja pacijenta, sprečavanje daljeg povređivanja ili oštećenja i blagovremen i odgovarajući medicinski tretman kako bi se sprečile dugoročne komplikacije i trajan invaliditet. Zbrinjavanje traume podrazumeva hitno izvođenje (zlatni sat) tačno utvrđenih intervencija po protokolima, koje se sprovode paraleleno, a to su reanimacione, dijagnostičke i terapijske. Sprovode se napredne radiološke metode (CT), laboratorijski testovi, interventne procedure za spasavanje života, hitna hirurška intervencija.
Povrede glave: One mogu uključivati potrese mozga, frakture lobanje ili traumatske povrede mozga, koje mogu izazvati neurološke simptome kao što su gubitak svesti, konfuzija ili epileptični napadi.
Povrede grudnog koša: One mogu uključivati frakture rebara, kontuziju pluća ili povrede srca ili krvnih sudova, hematotoraks, pneumotoraksa, što može izazvati otežano disanje, krvarenje, poremećaj hemodinamike, respiratorni ili srčani zastoj.
Povrede abdomena: One mogu uključivati povrede jetre, slezine ili drugih parenhimatoznih organa, povrede creva, i sve mogu izazvati unutrašnje krvarenje, septične komplikacije ili šok.
Ortopedske povrede: One mogu uključivati prelome, dislokacije, povrede kičme sa ili bez povrede kičmene mozdine i nerava, mogu izazvati jak bol, probleme sa pokretljivošću ili paralizu.
Mortalitet zbog traume se dešava u tri vremenska perioda (Shema 1). Najteže povređeni umiru rano, zbog iskrvarenja, teške povrede vitalnih centara i mozga i ireverzibilnog otkazivanja vitalnih organa. Posle nekoliko nedelja, traumatizovani umiru najčešće zbog septičnih komplikacija i MODSa.
Zbrinjavanje traume je kritična komponenta urgentne medicine, urgentne hirurgije i anesteziologije, koje se izvodi u cilju stabilizacije vitalnih parametra pacijenata, sprovođenjem intervencija koje direktno spašavaju živote povređenih, a izvode se hitno i neposredno nakon povređivanja. Pružajući pravovremenu i odgovarajuću negu, zdravstveni radnici mogu pomoći da se poboljšaja ishod, smanji mortalitet, spreči umiranje u prvom satu i smanji morbiditet i dugoročne komplikacije.